Božović o kulturnom autizmu u Crnoj Gori
22. Sep 2001 15:54 (GMT+01:00)
Pesnik i kritičar Gojko Božović o kulturnom autizmu u Crnoj Gori i odnosu prema kulturi u Srbiji
Književnost kao odbrana
samopoštovanja
Bilo bi opasno ako bi teško nasleđe prethodne vlasti i sukobi koji je potresaju, sprečili novu vlast da prepozna kako bi odnos prema kulturi mogao da bude jedan od presudnih načina njene legitimizacije

Kada pogledate okolnosti u kojima se godinama priprema program "Trga pjesnika", najprirodnije bi bilo odustati. Ali, odustajući od jedne po jedne stvari i saživljavajući se sa okolnostima, vi zapravo, pristajete da su to jedine moguće okolnosti i da je kultura nešto nevažno. Meni je drago što je "Trg pjesnika" najveća međunarodna manifestacija u ovoj zemlji i što su u njegovim programima učestvovali svi domaći pisci o kojima imam dobro književno mišljenje.

Ako neko nije učestvovao, to samo znači da je lestvica podignuta visoko. Smisao svih kvalifikacija jeste i u tome da neko u njima ispadne, kaže za "Glas", pesnik i kritičar Gojko Božović, glavni urednik "Stubova kulture" i urednik "Trga pjesnika" u okviru budvanskog Grada teatra.

Ove godine "Trg pjesnika" bio je jedini program Grada teatra koji se odvijao na svom starom i prepoznatljivom mestu.
Uostalom, tom malom mediteranskom trgu ovaj književni program je i pozajmio svoje ime. Ako se na prepoznatljivim mestima ne odvijaju više kulturni programi, to onda znači da se smanjuje prostor za kulturu. Na to jedna društvena zajednica ne bi smela da bude ravnodušna.


Naši u svetu

Urednik ste u jednoj od naših najznačajnijih izdavačkih kuća - "Stubovima kulture". Može li naša književnost u svet?

- Naravno da može. Ako pogledate uspehe Aleksandra Tišme u Skandinaviji, Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, Davida Albaharija od Izraela i Grčke, preko Španije i Danske, do Nemačke i Francuske, Svetlane Velmar Janković i Radoslava Petkovića u Francuskoj, Dragana Velikića na nemačkom govornom području, Dušana Kovačevića širom Evrope i Severne Amerike, Milorada Pavića i drugih, onda se vidi kako je naša književnost već u svetu. Svakako, to nije dovoljno i jednom osmišljenom politikom moglo bi se postići mnogo više.





Iako su na "Trgu pjesnika" gostovali jedan Harvud, Konrad, najznačajniji domaći pisci, jedan deo crnogorske javnosti smatra da je reč o "srpskom projektu"?
- U jednom delu crnogorske javnosti postoji izražen duh izolacionizma, što je upravo suprotno karakteru "Trga pjesnika". Iz toga proističu svi nesporazumi. Ne može se govoriti o političkim i ekonomskim integracijama, a zastupati kulturni autizam. Vrlo je opasno za jednu sredinu ako pomisli da je dovoljna sama sebi, ako se međusobno hvalimo i podržavamo, bez ikakve volje da sagledamo šta se radi o našoj najbližoj ili u znatno daljoj okolini. Mislim da su čitaocima važni dobri pisci, a ne procentualna zastupljenost pojedinih opština u nekom književnom programu. Kada čitamo knjige, onda nam nije važno odakle su njihovi pisci, nego da li su te knjige dobre ili nisu.

Pretpostavljam da je isto tako i sa programom"Trga pjesnika"?
- Ako neko nije dobar pisac, ne preporučuje ga ni nadmorska visina, ni broj napisanih knjiga, ni to šta on misli o sebi. Književnost je, ipak, pre svega izbor - čim počnete da pišete, već ste rizikovali da nećete biti izabrani. Teško je naći kulturnu manifestaciju koja se toliko i tako neobrazložno napada kao "Trg pjesnika". Mnogi su tu potrošili više energije nego u svojim knjigama. Ti napadi dolaze sa raznih strana. I koliko god da me ponekad zabavljaju, jedno mi nikada neće biti jasno. Ako "Trg pjesnika" jeste toliko loš i opasan projekat i ako na crnogorskoj obali ima toliko mediteranskih trgova na kojima bi se mogla čitati poezija, zašto onda na jednom od njih niko od tih osporavatelja ne napravi svoj književni program? Možda bi to bilo zanimljivo rešenje.

Grad teatar je svih ovih godina opstajao, čini se, jer nije pravio kompromise sa jeftinim ukusima i političkim okolnostima i imao je svoju publiku. Preti li mu opasnost da nestane ili izgubi svoj identitet?
- Lako je praviti kompromise, ali je teško pristati na posledice tih kompromisa. Identitet jedne kulturne manifestacije zavisi od karaktera njenih programa. "Trg pjesnika" uobličio je svoj identitet zahvaljujući jasnoj koncepciji i pažljivom izboru programa i učesnika. Pogledajte samo ko su dobitnici Nagrade "Stefan Mitrov LJubiša" ili koji su sve strani pisci u poslednjih petnaest godina učestvovali u programima "Trga pjesnika".

Čitate li Crnogorski književni list, koji izlazi na crnogorskom, srpskom, hrvatskom i bošnjačkom jeziku?
- Crnogorski književni list ne čitam, jer nemam prevodioce za sve jezike na kojima taj list izlazi.

Da li je i koliko moguće ostvariti jedinstven kulturni prostor, s obzirom na sve češća gostovanja naših i "njihovih", tamo i ovamo?
- Nije nužno da kulturni prostor bude jedinstven, važno je da se između novonastalih kulturnih prostora otvori komunikacija. U poslednjih 10 godina na svim tim prostorima nastalo je nekoliko generacija umetnika. Za njih se ne zna dovoljno ni u matičnim sredinama, a kamoli u najbližem okruženju. Kada knjige, novine i časopisi bez problema budu prelazili granice, kada knjigu koja je izašla u Zagrebu ili Osijeku budete mogli da kupite i u Podgorici i u Novom Sadu, onda će granice lakše prelaziti i sami pisci i čitaoci. Ključno pitanje je dijalog.

Mogu li se onda praviti jedinstveni kulturni modeli, kao na primer, crnogorski kulturni model?
- Pravo je pitanje šta je kulturni model i na koji on način postaje jedinstvena obaveza za sve pripadnike jedne zajednice. Vrlo često se kod nas o kulturnim modelima govori arbitrarnim i imperativnim tonom. Onda to postaje opasno za samu tu zajednicu i za njen kulturni razvoj. Mnogo je bolja situacija kada postoji liberalna otvorenost u kojoj različiti stvaraoci zastupaju različite kulturne modele. Ako odustajemo od komandne ekonomije, moramo odustati i od komandne ili centralizovane kulture.

Nakon demokratskih promena u Srbiji, očekivalo se možda više na kulturnom planu. Šta učiniti da kultura ponovo zauzme mesto koje joj i pripada?- Tokom devedesetih kultura je, a u okviru nje možda pre svega književnost, bila jedna od poslednjih i najvitalnijih
odbrana našeg društvenog samopoštovanja. Dok je sve oko nas propadalo, kao da je samoj propasti bilo namenjeno, u srpskoj književnosti je nastao čitav niz dobrih, pa i izuzetnih knjiga. Kontekst u kome je t književnost nastajala bio je do krajnjih granica nepovoljan, čemu je posebno doprinosila kulturna politika Miloševićevog režima koja se svodila na promociju najcrnjih oblika kiča i ideoloških anahronizama.

- Promena koja se dogodila 5. oktobra predstavlja promenu društvene paradigme. To znači da se mora pristupiti korenitim promenama u društvu - od fudbala do kulture, od obrazovanja do spoljne politike. Pošto postoji nepregledan spisak društvenih problema, od kojih se veliki broj odnosi na elementarnu egzistenciju širokih slojeva stanovništva, postoji opasnost da se problemi u kulturnim institucijama i u kulturi uopšte stalno odlažu u stranu. To, uz sve razumevanje, ne bi bilo dobro, jer naša ekonomija nema neku šansu u svetu, što se za kulturu već ne bi moglo reći. Bilo bi opasno ako bi jezivo teško nasleđe prethodne vlasti i unutrašnji sukobi koji je potresaju sprečili novu vlast da prepozna kako bi odnos prema kulturi mogao da bude jedan od presudnih načina njene legitimizacije.
Zvonko Prijović


http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2001/09/23/srpski/I01092201.shtml