INTERVJU MINISTRA VUKA DRAŠKOVIĆA |
INTERVJU MINISTRA SPOLJNIH POSLOVA SRBIJE I CRNE GORE VUKA DRAŠKOVIĆA
ALBANSKOM NOVINARU FAHRIJU MUSLIUU
(Objavljen u knjizi „RASPLITANJE KOSOVSKOG ČVORA:
POGLED SA OBE STRANE“ , autori Fahri Musliu i Dragan Banjac,
Biblioteka HELSINŠKE SVESKE - br. 20,
izdavač Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji)
1. Gospodine Draškoviću, kažite mi šta za Vas predstavlja Kosovo juče, danas, sutra ?
- Za mene će, kao Srbina, Kosovo i danas i sutra predstavljati ono što je predstavljalo juče: mesto rodjenja srpske države, duhovnosti, kulture, nacionalnoga eposa.
2. Kako Vi ocenjujete stanje na Kosovu i da li prihvatate novu realnost posle 1999. i kako ocenjujete neke tvrdnje pojedinih krugova da je Kosovo izgubljeno za Srbiju ?
- Ja se nadam da je stvorena nova realnost . Bili smo svedoci dva ekstremna politička stanovištva. Miloševićevo ekstremno stanovište je glasilo: pun suverenitet i vlast Srbije na celom Kosovu i Metohiji ili smrt. Drugo ekstremno stanovište, albansko, glasilo je: puna nezavisnost Kosova i Metohije od Srbije ili smrt. Tako su se ova dva ekstremna stanovišta u potpunosti dodirivala samo oko jedne tačke, a ona se zvala smrt, i zaista se smrt i desila, smrt i Albanaca i Srba. Nova realnost kaže da status Kosova mora da bude novi status, i da to ne može biti ono stanje pre 1999. godine i da moramo da uložimo sve napore, i Srbi i Albanci, i Beograd i Priština, i medunarodna zajednica da se dogovorimo oko ljudskog , pre svega, oko evropskog statusa Kosova.
3. Postoje dva pogleda oko Kosova, srpski i albanski. Da li Vi u današnje vreme vidite neki kompromis izmedju ta dva naroda ?
- Ako nema kompromisa onda nema ni budućnosti za dva naroda. Prošlost bi trebalo da bude učiteljica za budućnost . I Srbi i Albanci treba da izvuku pouku iz jedne zajedničke osobine da su u prošlosti koristili naklonost medunarodnih okolnosti, na taj način što je onaj ko je bio jači negirao ili u značajnoj meri negirao prava onoga ko je bio slabiji. Kako su se istorijske okolnosti i ciklusi menjali, tako su veoma često slabiji dolazili u poziciju jačega, pa opet slabijega, a stradali su i jedni i drugi. Vreme je da i Srbi i Albanci shvate da je ovo 21. vek i da se na jednom ogromnom prostoru od Portugala na zapadu pa do ko zna kojih granica na istoku formira nova tvorevina koju možemo već sada nazvati ujedinjenim državama Evrope i da ta Evropa nikako ne počiva i ne može da počiva na projektima nezavisnosti iz 18, 19. ili 20. veka, nego da Evropa počiva na projektima medjuzavisnosti i država i nacija i kultura i tržišta. Moramo da shvatimo da ćemo ulaskom u Evropu biti prisiljeni da se i jedni i drugi odreknemo značajnoga dela svoga suvereniteta koji ćemo preneti na organe i institucije Evropske unije.
4. Kako Vi onda vidite rešenje kosovskog problema. Vi ste izneli nekoliko Vaših predloga. Vlada Srbije ima neke svoje stavove i u okviru toga da mi objasnite šta znači formula više od autonomije manje od nezavisnosti ?
- Više od autonomije, manje od nezavisnosti je formula koja ima svoja dva sadržaja, unutrašnji i uslovno rečeno spoljni. Unutrašnji sadržaj tog novog statusa Kosova, u skladu sa ovom formulom, je taj da Srbija i Crna Gora priznaju realnost da na oko 75- 80 odsto teritorije Kosova i Metohije žive Albanci, i da naš državni i nacionalni interes nije da kontrolišemo život i uredenje albanskog naroda, nego da maksimalno po evropskim principima i na evropskom nivou budu zaštićena prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, koji je manjinski na Kosovu, kao i drugih nealbanaca. To znači i garancije kosovske vlade i parlamenta, i Evropske unije i UN, da će prava Srba biti maksimalno zaštićena, pravo na život, slobodu kretanja, obaveze obnavljanja svega porušenog od 10. juna 1999. do danas, od kuća do crkava, manastira i kulturnih spomenika. To znači i maksimalnu decentralizaciju vlasti, na toj teritoriji koju nastanjuju Srbi, tako što će to biti lokalna samouprava, nadležna i za poslove prosvete, sudstva u prvom stepenu, obrazovanja, zdrastva i što će ti pilot projekti omogućiti da obuhvate ona ostrvca koje se zovu enklave kao sto su Goraždevac, Velika Hoča, kao što je gornji deo Orahovca ,Gračanica, sela u kosovskom Pomoravlju, Štrpce itd. Spoljni sadržaj je u tome da mi tražimo garancije Evropske unije i Saveta bezbednosti UN za sadašnji status državnih granica Srbije i Crne Gore sa Albanijom i Makedonijom. Ta se granica ne može menjati, ta se granica ne može preimenovati u neku drugu granicu, ali ona mora da bude granica evropskoga kvaliteta, postojeća na mapama, postojeća u dokumentima, nepostojeća u praksi, otvorena, kao simbol otvorenog Kosova, jednako otvorenog na sve strane.
Mi smo za to da i takozvane unutrašnje granice Kosova prema SCG budu nevidljive na terenu, mi smo za to da ovako otvoreno Kosovo bude most saradnje i pomirenja u celom regionu. Mi smo za to da svaki gradjanin Kosova ima pravo da sam odlučuje sa kim će se povezivati politički, kulturno, u oblasti trgovine, biznisa ili školovanja, da li sa Srbijom, da li sa Albanijom, da li sa Makedonijom, da li sa Crnom Gorom ili istovremeno i sa Srbijom, i sa Albanijom,sa Crnom Gorom. Ja mislim da će to diktirati intertesi ljudi i da će ova formula dovesti do toga da će albansko stanovništvo sa Kosova i Metohije, pre svega u privrednom pogledu, želeti otvorena vrata u Srbiju i Crnu Goru.
5. Faktički to znači Kosovo sa autonomijom u okviru Srbije odnosno u okviru Državne zajednice. Postavlja se jedno praktično pitanje: kako može ta država da funkcioniše kad je recimo 2 miliona Albanaca protiv da žive po diktatu Beograda, kad je to najnerazvijeniji deo na ovim prostorima i kad tamo imate ogroman porast nataliteta, i da li može ta država da funkcioniše normalno u tim okolnostima?
- Ovaj novi status Kosova nije nikakav status po diktatu Beograda i u tom pogledu naša državna pozicija je vrlo jasna. Drugo, kako funkcioniše Južni Tirol ? Razgovarao sam sa ljudima iz Evropske unije koji vide da bi, otprilike, rešenje za Južni Tirol moglo da bude kao neki pelcer za novi status Kosova . Južni Tirol je formalno na mapi u sastavu Italije, a praktično je uspostavljen puni suverinitet austrijske većine u Južnom Tirolu i sistem pune pozitivne diskreminacije italijanske manjine u Južnom Tirolu. To savršeno funkcioniše. Pre 30 godina, tamo se svaki dan ginulo, podmetane su bombe, odnos izmedju dve države bio je katostrofalan.Odjednom, nadjeno je rešenje koje dobro funkcioniše, a naročito savršeno funkcioniše sada od stvaranja Evropske unije.
Vaše pitanje je o volji Albanaca. A šta ćemo sa voljom Srba, s obzirom na sve ono što Kosovo u istorijskom smislu znači srpskoj naciji ? Nije Kosovo bilo koje parče zemlje, nego je, kad su u pitanju Srbi, to posebno mesto i mislim da to nasi prijatelji Albanci treba da uvažavaju tim pre što mi apsolutno ne želimo da osporavamo njihovu punu vlast na teritorijama i na ogromnim prostorima Kosova koje oni naseljavaju.
Pomenuli ste pitanje nataliteta. Izgleda da je to ključno pitanje i mislim da svi odgovorni albanski političari u Prištini moraju dobro da se zamisle pred tom činjenicom . Sadašnja pozicija Srba na Kosovu i Metohiji je tragična , ali ako Kosovo i Metohija postanu nezavisna država, mogu da iznesem stotinu argumenata da bi u tom slučaju najtragičnija postala pozicija albanskog naroda na Kosovu i Metohiji. Zasto? Proglašenje kosovske nezavisnosti moglo bi biti samo protiv volje Srba i Srbije. Znam šta bi usledilo, i ono malo Srba što ima na Kosovu i Metohiji, a ostalo ih je vrlo malo, povuklo bi se sa Kosova i Metohije i verovatno bi neka vrsta Berlinskog zida bila postavljena izmedu Srbije i Kosova , uz opasno lansiranje novog srpskog nacionalnog mita - čekanja novog istorijskog trenutka da se oslobodi Sveta Zemlja. Odnos izmedu Srba i Albanaca bili bi stravično zatrovani, odnosi izmedju Srbije i Albanije bili bi opterećeni tom preprekom koja bi se pojavila jednostranim nasilnim proglasenjem kosovske nezavisnosti. Albanci na Kosovu su mlada nacija, eksplozivna nacija, mislim da ih u ovom trenutku ima oko 80 odsto nezaposlenih. Ne može Evropska unija ni UN držati otvoren džak para i izdržavati jednu ekonomiju, jednu drzavu koja ne bi imala realnu mogućnost opstanka, i onda bi nastali ogromni problemi na samom Kosovu i Metohiji medju Albancima .
Podjimo sad od ovoga što zagovaraju Srbija i Crna Gora i medjunarodna zajednica. Evropski status Kosova, otvoreno Kosovo. Granice su na mapama, nose imena kakva su do sada bila, u stvarnosti ih nema. Ceo Zapadni Balkan ulazi u NATO, ulazi u Evropsku uniju. Računice kažu da bi Srbija pri pristupu NATO u periodu od dve godine bila u manjku radne snage za oko 400.000 ljudi. Toliki projekti su predvidjeni, da ćemo mi apsolutno imati manjak radne snage svih profila. Srbija i Crna Gora su most izmedu Evrope i Azije, most izmedu Jadrana i Balkana, izmedju Balkana i ruskoga tržišta. S druge strane, u poziciji manjka radne snage naći će se i Bosna i Hercegovina, Hrvatska. Mi smo sa Albancima sa Kosova u zajedničkoj državi živeli 70 godina i ako zaboravimo ružne trenutke i koncentišemo se na činjenicu da smo jedni druge odlično poznavali, doći ćemo do saznanja da će većina Albanaca u potrazi za poslom , za profitom, biti usmerena na zemlje bivše Jugoslavije, a na Srbiju i Crnu Goru pre svega . Tih 70 godina zajedničke države učinilo je to da većina Albanaca na Kosovu i Metohiji bolje poznaju stanje u slovenačkoj privredi i bolje poznaju slovenačka preduzeća , a kamoli srpska preduzeća , nego preduzeća u Albaniji. Znači sve govori u prilog ovoga što zastupamo.
6. Dakle Vi ste faktički protiv nezavisnosti Kosova i to ste predložili. Ali na tim nekim razgovorima za koje bi se konačno rešenje Vi založili da li neka uslovna nezavisnost, konfederacija izmedu Srbije i Crne Gore , unija. Da li Vi sami imate neku viziju o tim razgovorima ?
- Razgovori, dogovori će se voditi u dve faze. U prvoj fazi oko primene demokratskih standarda, oko suštine tog novog statusa, a u drugoj fazi ćemo se potruditi da nadjemo ime toj novoj suštini, tom novom statusu. Čini mi se da je to i logično, jer dete prvo mora biti rodjeno, a onda kršteno.
Spominju se neke kombinacije: uslovna nezavisnost, kontrolisana ili nadgledana nezavisnost, ograničena nezavisnost. Ima i predloga da to bude unutrašnja suverenost, ali ja toliko mnogo ne razmišljam o imenima nego sam koncentrisan na suštinu i oko suštine. U svetu ima mnogo toga što mi ne znamo. Neću da uporedujem Kosovo sa recimo Portorikom, ali nadjeno je neko rešenje za Portoriko. Oni se zovu Teritorija Portoriko, oni su država koja se ne zove država, oni su Teritorija Portoriko. Oni služe vojsku SAD, ali ni kao teritorija nemaju svoju zvezdicu na američkoj zastavi. Oni nisu članica UN, ali imaju svoju zastavu, svoj grb, imaju sve svoje državne organe . Ponovo napominjem da je Južni Tirol najbolji evropski uzor za tu suštinu koja bi trebalo da se rodi na Kosovu.
Jedno je sigurno : ključni dogovor pri ovim razgovorima mora da bude taj da će se sve rešavati razgovorima, ništa silom. Kad odete u Belgiju , u toj zemlji je prestonica Evropske unije,vi ćete se začuditi nekim rešenjima koja tamo funkcionišu već 100 godina. Već 100 godina se tvrdi da rešenja nisu baš najbolja, ali nikad niko nije nikog napao, niti ubio, iako rešenja često nisu ni logična, jer tamo gde su Flamanci, oni imaju svoju suverenost, a Valonci nemaju pravo na svoj jezik, i obrnuto. Rešenja su takva, ona funkcionišu, imaju zajedničke institucije, ali je lokalna samouprava iznad centralne vlasti.
7. Na tim razgovorima ko bi učestovao, da li Beograd i Priština usmerenim prisustvom, da li bi odluku doneo Savet bezbednosti bez nekih velikih razgovora ili bi možda kako je bilo ta odluka doneta na državnoj konferenciji ?
- Prvo, mislim da krene bezuslovno srpsko - albanski dijalog na samom Kosovu. Dijalog Beograd -Priština, dijalog Beograd - Tirana, koji je srećom krenuo na najbolji način i uspostavljen na najvišem nivou. Prvi put od 1948. godine ministar spoljnih poslova posetio je Tiranu pre dva meseca, a ja uskoro očekujem mog albankog kolegu ovde u Beogradu i mislim da mu imam šta da pokažem. Pričao sam mu o tome da se zgrada koja je simbol Beograda zove Albanija, da nam je jedna od centralnih ulica Skadarska, da nam je najlepši deo Beograda, gde su nacionalni restorani, u delu koji se zove Skadarlija, da mi Srbi i Albanci imamo mnogo više sličnosti nego što ima razlika i sporova medju nama, a greška je jednih i drugih što smo bežali od sličnosti i uveličavali razlike. Istorije su slične, mitovi su slični, običaji, pesme, što je i logično da jeste. Ako bi ljudi koji će učestovati u tim razgovorima u duši prihvatili načelo: neću pokazivati na trn u oku ni brata i suseda, sve dok ne izvadim balvan iz svog oka - mislim da bi razgovori bili uspešno okončani.
8. Vi ste spomenuli razgovore na samom Kosovu izmedu Srba i Albanaca. Medjutim stiče se utisak da Srbi na Kosovu nisu toliko samostalni, da su dirigovani iz Beograda i da ne smeju čak da ulaze u institucije samouprave na Kosovu, a da ne pričamo da krenu nekim razgovorima sa Albancima.
- Oni su, pre svega, zaplašeni i strepe za svoju sudbinu. Ako je čovek koji je lišen osnovnih ljudskih prava, uključujući i pravo na slobodno i bezbedno kretanje, čovek sličan robu, onda je mnogo Srba na Kosovu u tom položaju, pre svega u takozvanim enklavama. Žalosno je i tragično znati da, naprimer, u Orahovcu ne mogu da 300 metara odu do groblja, da deca idu u školu u pratnji KFOR, a tek da ne pričam o užasnom položaju onih koji su ostali u gradovima i koji su zaboravljeni. U Prištini je živelo skoro 40.000 Srba a sad ne verujem da ih ima više od 100. I neverovatno je da je u tradiciji i jednog i drugog naroda živelo načelo čojstva - kada se mora drugi štititi od sebe. Padamo na tom ispitu iz svoje tradicije.
9. Očekuju li neke signale iz Beograda. Oni kažu da bez Beograda ne mogu ništa, ja sam razgovarao sa njima i mnogi mi tako kažu.
- Mislim da nema ničega nerazumljivog u toj njihovoj želji da budu podržani od matice države, a istovremeno verujem da će iz Beograda dobiti samo signale da se učestvuje u dijalogu , u svim vrstama dijaloga, u radnim grupama, u institucijama vlasti, i da se dogovori i razgovori ne mogu nikako opstruirati.
10. Koliko je onda odgovornost albanske političke strukture, odnosno klase i samih Albanaca što nisu uspeli u dovoljnoj meri da sačuvaju život Srba na Kosovu i da doprinose procesu povratka Srba na Kosovo ?
- To je ključno pitanje i ključna odgovornost. Zamislite situaciju da su se posle 10. juna 1999. albanski politički lideri poneli kao Vili Brant i kazali : Braćo Srbi, komšije, nema Slobodana Miloševića, on je bio najveće zlo i najveći neprijatelj i vas i nas, nestalo je prepreke i jaza izmedju nas, nemate razloga da bežite iz vaših kuća, u nama ćete, vašim komšijama i prijateljima, imati zaštitnike. Mislim da bi razgovori o statusa Kosova bili davno završeni.
11. Ja mislim, Vuče, da bi se razgovori o Kosovu brzo završili da u Beogradu postoji jedna hrabra politička elita, političari koji bi to jednim redom završili u smislu da videvši da stvari idu loše Srbija mora da se intergriše i da ubeduje svoj narod sa nekim odredjenim uslovima, da se prizna nezavisno Kosovo i da se to reši u Državnoj zajednici da smo mi demokratska vlast i mi sami možemo da rešimo to pitanje.
- Nema ni jedne zemlje u regionu koja će reći da je rešenje nezavisno Kosovo. Ja sam naveo razloge, znači ne može biti rešenje nešto što postaje kancerom stalne nestabilnosti, ne samo u srpsko - albanskim odnosima, nego nestabilnosti u celom regionu Zapadnog Balkana, a Boga mi i u Jugoistočnoj Evropi.
12. Zašto se kaže unapred da je kancer ta nezavisnost za ceo Balkan i Evropu ?
- Naprosto što odgovor može biti sažet u dva načela . Načelo 1 - demokratski standardi sveta moraju se primeniti. Načelo 2 - Povelja UN mora se poštovati. Povelja UN je veoma jasna. Ne mogu se na teritoriji već medjunarodno priznate države proglašavati druge suverene države bez saglasnosti tih država,država na čijoj se teritoriji formiraju, i to se nigde nije desilo iz razloga koji su apsolutno opravdani. Srbija neće da potpiše dokument da na jednom delu svoje teritorije proglašava drugu državu.
13. Da li su ti demokratski standardi za Kosovo koje je odredila medjunarodna zajednica ostvarivi i da li je moguće i da li je potrebno nešto da se menja ili revidira u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti ?
- Šta je tu neostvarivo. Osam je standarda i u svakom standardu još po 10 načela, koji se svode na to da ne bude gradjana prvog reda i gradjana drugog reda i da etničko čišćenje i progoni na nacionalnoj osnovi ne mogu dobiti legitimitet.
14. Zašto vlasti u Beogradu podstiču paralelne strukture na Kosovu, u enklavama, a istovremeno u Srbiji finansiraju se bivše strukture bivše vlasti koje su funkcionisale na Kosovu ? Pored toga na Kosovu je pre dva meseca formirana policijska služba odlukom Vlade Srbije i ministra policije sa pratećim strukturama. Da li je ipak posle svega moguć zajednički život Srba i Albanaca na Kosovu?
- Zajednički život Srba i Albanaca je moguć na Kosovu zato jer ga mora biti. Paralelnih struktura u enklavama nema. Ima nečeg drugog, da sever Kosova, kojeg čine nekoliko opština , Severna Mitrovica, Leposavić i Zubin Potok, koje u nekom istorijskom smislu i nisu bile deo Kosova, nego se tek 1957. godine, odlukom Petra Stambolića i tadašnjeg rukovodstva Srbije, iz njihovih razloga priključene Pokrajini. U tom delu Srbi su u većini. Srpsko nacionalno veće za Kosovo i Metohiju predstavlja samo te opštine, bez prava i osnova , dok tri četvrtine teritorije na kojoj su enklave nisu zastupljne u tom dokumentu i ja ga smatram nelegitimnim. To je jedna sebičnost za koju nemam nikakvo opravdanje. Malo pre sam govorio šta Kosovo u epskom i istorijskom smislu znači za Srbe i sve to se nalazi u Centralnom Kosovu i Metohiji, ne na Severnom Kosovu. Zvečan se pominje samo u pesmi kad je Kosančić Ivan prebrojavao Turke uoči Kosovskog boja. Kosovski ep je poznat i Albancima . Od Patrijaršije, Dečana , Prizrena ... sve je izvan Severnog Kosova a Srba je vrlo malo tu ostalo. Pa i kad se vrate oni koji će se vratiti, Srba će biti taman toliko da se spasu multietnički odnosi na tom prostoru. Albanci će i na tom prostoru biti u ogromnoj većini, ali će u Briselu i u celom svetu biti moguće pokazati da će zajedno sa njima živeti i Srbi koji će biti najbolji most saradnje i pomirenja izmedju dve nacije.
http://www.mfa.gov.yu/Srpski/spopol/Ministar/intervju/knjiga16042005_s.html |
|