Verske razdelnice pravoslavaca i katolika u usmenoj knjiћevnosti balkanskih Slovena
Dejan Ajdaиiж
Verske razdelnice pravoslavaca i katolika u usmenoj knjiћevnosti balkanskih Slovena



Elementi kroz koje jedan narod samospoznaje svoju posebnost su brojni, ali u ovoj prilici paћnja жe biti usmerena samo na religiju kao element koji odreрuje kulture naroda i zajednica. U tekstu "Etniиka zajednica, etniиko saznanje i neki problemi duhovne kulture", Kiril Иistov sa pravom beleћi da velike religije nisu dovele do stapanja viљe naroda u jedan jedinstven narod odreрen prvenstveno religijom koju ispoveda (Иistov 1972, SE: 76). On, takoрe daje i primere naroda koji ispovedaju viљe religija, a da njihovo oseжanje pripadanja istom narodu nije naruљeno. Pored nadetniиkih svojstava religija je dovodila i do etniиkog udaljavanja i deljenja srodnih naroda i jedinstvenih zajednica, kao i do pribliћavanja naroda iste vere.

Postoje dva suprotna modela reagovanja na versku razliиitost. Jedan je zasnovan na poљtovanju prava drugog da bude razliиit, dok drugi model poиiva na ideji nametanja, navodno manje vrednoj veri ili crkvi, vrednosti koje se zastupaju u sopstvenom veroispovedanju. Ponaљanje vernika prema pripadnicima inoverne zajednice je etnopsiholoљki uslovljeno tipom potиinjavanja vernika autoritetu duhovnih institucija i njihovoj politici prema crkvenim idejama i ustrojstvu one druge vere. Razmimoilaћenje svetih tekstova koji se zalaћu za razumevanje i opraљtanje, sveopљtu ljubav, harmoniиnu zajednicu, i crkve kao zemaljske institucije koja se ne pridrћava najviљih duhovnih ciljeva zavisi od konkretne tolerancije ili netolerancije prema drugoj veri.

Odnos meрu susednim zajednicama je sloћen zbog postojanja meрusobnih sliиnosti i razlika, kao i zbog napetosti koja ne mora ali moћe da izazove njihov stalan i blizak kontakt. Elementi razlikovanja od drugoga postoje na svim nivoima ljudskih komunikacija, ali oni uvek ne izaziva otvorene sukobe. Prisustvo namere da se bezuslovno љiri sopstveni pogled na svet i modeli vrednosti izazivaju sukobe grupa i pokreжe epsku kulturu pobede i poraza, ugroћenosti i prava na nasilje. Crkva kao izvor oseжanja razlike jedne zajednice u odnosu na drugu utiиe na sveukupan ћivot, ali joj je ipak stalo da ima poseban uticaj na odreрene segmente ћivota i kulture. Izbor ciljanih segmenata se odraћava i u menjanju tradicije zajednice ili naroda. Postavlja se pitanje kako se sama religija menja u okvirima narodne kulture, kao i kako ona menja narodnu kulturu u njenim religioznim i nereligioznim aspektima. I nadalje, kako te novostvorene razlike utiиu na odnose naroda razliиitih veroispovesti?

Katoliиka i pravoslavna crkve su univerzalnu ideju hriљжanstva razvijali u lokalnim prilikama, stapajuжi je sa nereligioznim druљtvenim, politiиkim, kulturnim, etnopsiholoљkim odobrnostima balkanskih Slovena. Oni su tokom srednjeg veka usvojili razliиite veroispovesti i time usadili u meрuodnos svojih kultura procese uveжavanja (i umanjivanja) razlika koje proizilaze iz ustrojstva crkvenih verovanja, hijerarhija i obreda. Istoиna i zapadna hriљжanska crkva su kroz mnoge vekove, uprkos zajedniиkim temeljima, razvijale i dopunjavale razlike u svojim uиenjima, obredima i organizaciji crkve. Na Balkanu, kao mestu viљevekovnih susreta i sudara viљe religija, odnos crkava je nesumnjivo uticao na odnose susednih zajednica i naroda. Istoиna i zapadna hriљжanska crkva su se prilagoрavale istorijskim okolnostima pokuљavajuжi da ojaиaju ili saиuvaju svoju moж - najpre selektivno goneжi elemente politeistiиkih paganskih religija Slovena i jeresi, zatim, boreжi se za prevlast, a sa dolaskom Turaka иuvajuжi hriљжanstvo od islama. Kroz istoriju Balkana se menjao poloћaj religija - od statusa drћavne do statusa nepoћeljne religije, na naљim prostorima su delovali misionari i crkveni redovi, pravoslavne crkve su dobijale i gubile svoju samostalnost. Pored delatnosti crkve istoriju religioznih zajednica na balkanskom poluostrvu bitno odreрuju i pomeranja granice izmeрu drћava i vera, mnogobrojni zbegovi i seobe koji su doveli do nepoklapanjanja granica etniиkih zajednica, drћava i religija. Tako pored pravoslavnih Srba ima i Srba katolika na prostorima unijatskog pritiska u Vojvodini ili dodira sa katoliиkom crkvom u Dalmaciji. Veliku veжinu Bugara иine pravoslavci, ali u okolini Plovdiva, Sviљtova i Иiprovaca ћive i Bugari katolici (Taљeva-Halaиeva 1992). Hrvati koji su verski usvojili katolicizam pre konaиnog utvrрivanja nacionalnog oseжanje su neprestano bili u dodiru sa pravoslavnim Srbima kao etniиki bliskim balkanskim i slovenskim narodom, delili su sa njima deo istorije i usmene tradicije.

Protekli su mnogi vekovi od raskola u kojima se katolici i pravoslavci nisu "epski" sudarili na Balkanu. Sa uzdizanjem romantiиarskog pojma naroda, i religije kao jednog od elemenata koji ga odreрuje, tokom XIX veka se razvila jaka delatnost religioznog i etniиkog zaokruћenja teritorije uz pomoж folklora. Dok su franjevci Martiж i Jukiж viљe sledili vukovsku koncepciju narodne poezije, dominikanac Pavlinoviж i pravoslavac Petranoviж su se posredstvom narodne pesme ћestoko borili za nacionalne politiиke ideje. Ovde жe biti navedeni neki primeri religioznih razlika i sliиnosti u folkloru pravoslavaca i katolika.

Epska tradicija, koja pamti mitska biжa, heroje, istorijske i pseudoistorijske liиnosti ukljuиuje u svest o kolektivnoj proљlosti i pesme i priиe o svecima. Religija jednog naroda pripada njegovoj istoriji, te i epskom pamжenju. Tako se Sveti Sava pojavljuje i kao junak epskih pesama u kojima savladava islamskog velikodostojnika. Retki su stihovi o tipiиnim epskim junacima u koje se ukljuиuje religiozna tematika. Pavlinoviжeva pesma o Gospi od Vrhpoljca (MH V 8), uz dve njegove varijante, predstavljaju jedine stihove te vrste i svojim sadrћajem izazivaju ozbiljne sumnje u autentiиnost. Hajduk Radojica se u kamenoj tamnici Knina moli Gospi da ga posle devet godina pusti. Ona mu otvara vrata, a hajduk joj daje toke i zavetuje se da neжe viљe hajdukovati. Luka Iliж u pesmi o Luki Imbriљimoviжu u duhu narodne pesme prikazuje sveљtenika kako po savetu vile (!) ide u boj protiv Turaka, a posle pobede oblaиi misniиko odelo da se zahvali Bogu i Mariji (Iliж Lovorike: 88-91).

Oseжanje zajedniљtva sa istovernim narodima odraћava se kroz zajedniиku mitsku geografiju religioznog sveta. U usmenoj tradiciji katolika religiozni centar je vezan za Rim, dok je u pravoslavnoj tradiciji ono rasprљeno i vezuje se za Svetu Goru i Rusiju. Petranoviжeve ideje o Rusiji kao zaљtitnici Srba u Bosni je u svojoj epici razvio pevaи Ilija Divjanoviж (Kilibarda 1974).

Obredno hriљжanska kultura nosi pored opљtih obeleћja, i odreрene posebnosti pravoslavnog, katoliиkog, protestantskog bogosluћenja. Razlike u ritualizovanju godiљnjeg i ћivotnog ciklusa (npr.inicijacije devojaka i momaka u prvoj priиesti), razlike u stavu prema braиnom i sveљtenom zavetu se odraћavaju u razvijenosti crkvenih obreda i folklornih oblika koji ih prate. Razliиit poloћaj obrednih radnji ima svog odjeka u usmenoj tradiciji pravoslavaca i katolika. Zapadna crkva je bila upornija u gonjenju paganskih verovanja i obreda. Ona je u veжoj meri podsticala karnevalizaciju drevnih obreda i njihove usmene tradicije, koja se tako brћe i viљe pribliћavala puиkoj knjiћevnosti. U ophodima pravoslavaca veжu vaћnost su zadrћala sveta drveta, dok su kod katolika mnogo raљireniji kipovi Isusa i Marije. U usmenim pesmama pravoslavnih Slovena na Balkanu ima manje crkvenih i poboћnih elemenata.

Posebnosti usmene tradicije katolika i pravoslavaca proizilaze i iz razliиitog odnosa vernika i sveљtenih lica. Tako je sistem hijerarhije i autoriteta crkvenih lica u odnosu na vernike kod katolika razvijeniji, posebno kroz ispovesti i pokajanja, normiranost molitvi, inicijacija. Narodne molitve katolika su vezane za pisanu knjiћevnost, dok molitve pravoslavaca иeљжe иuvaju veze sa starijim slojevima kulture. Pokajniиke pesme (o Smrti, o grehu, prolaznosti ћivota) kod katolika su naglaљeno alegorijski u suprotstavljanju greha i vrlina. Nastale u krugu puиkih bratovљtina i niћeg klera one nose jednostavnost i naivnost izraza i moralistiиku pouиnost. Katoliиke predstave o иistiliљtu i paklu iz koga se greљnik moћe spasti veиnih muka ne postoje u dogmatici pravoslavaca. Ova razlika se sasvim jasno odraћava u folkloru jer kod katolika postoje narodne religizone pesme u kojima se greљnici zahvaljujuжi Mariji ili svecima oslobaрaju muka. Pesme i predanja pravoslavaca su "stroћiji" prema grehu i greљnicima, pa ovakvih tekstova nema. U pravoslavnoj tradiciji u dvosmernom meљanju religije i folklora obredi i usmena tradicija su jaиe vezani za rod i porodicu.

Razlike u imenovanju Boga i Majke boћje sasvim jasno ukazuju na pravoslavnu ili katoliиku sredinu. U priиi o Hristovom ћivotu u folkloru katolika pod uticajem puиke i religiozne knjiћevnosti su razvijeniji martiroloљki motivi. Kod vernika zapadne crkve ima i viљe pesama i predanja o kultnim mestima i crkvama posveжenih Mariji (sve do Gospe u Meрugorju). Praznici godiљnjeg ciklusa u hriљжanstvu obeleћavaju dogaрaje iz Hristovog ћivota - blagovesti, roрenje, krљtenje, raspeжe, uskrsnuжe i sl. i sinkretiиki su vezani za starije obrede. Razliиite u detaljima interpretacije mita o ћivotu Hrista i Bogorodice dovode i do razliиitih akcenata u svetim praznicima koji obeleћavaju te dogaрaje. U praznovanju Boћiжa, kod katolika se sreжu religiozne dramske igre vertepi i pesme koje se vezuju za vertepe: Vitleem, O Irodu, Tri kralja (Lahner; Љetka 1969; Boљkoviж-Stulli 1978). Kod Hrvata ophodne povorke se zovu betlehemari, zvezdari (zvezdari u banatskih Srba su nastali pod katoliиkim uticajem). Koledanje kod katolika ima razuрeniji repertoar sveиarskih pesama vezanih za roрenje Boga: Bog se rodi, Narodil se je kralj nebesi. Kod pravoslavaca koledanje, naravno sadrћi elemente praznovanja dobre vesti, ali je naglaљenije prisustvo starih porodiиnih kalendarskih obiиaja koji su vezani i za kult mrtvih. Animistiиko-kultni badnjak izraћeniji je kod pravoslavaca, kao i funkcija polaћajnika, prvog gosta u kuжi na dan Boћiжa. Kod katolika boћiжne kao i uskrљnje pesme na narodnom jeziku иesto su napravljene prema latinskim knjigama.

I katolici i pravoslavci praznuju arhanрele, apostole, evanрeliste, muиenike, crkvene oce. Verovanja o Sv. Nikoli kao zaљtitniku mornara, Sv. Arhanрelu kao sudiji mrtvim duљama, Sv. Petru kao kljuиaru su na sliиan naиin prisutne u folkloru obe crkve. Tako se pesme i predanja o greљnoj majci Svetog Petra koja traћi da je sin spase pakla nalaze u folkloru obeju veroispovesti. Univerzalni siћei i motivi se vezuju za razliиite svece u predanjima o njihovim moжima. Spajanjem sa priиama o delima drugih svetih lica, fabuliranjem memorata o иudesnoj pomoжi ili osveti sveca umnoћava se broj tekstova o odreрenom svecu. Specifiиnost usmene religijske tradicije jedne zajednice ili naroda se sastoji u kombinaciji razliиitih funkcija i moжi jednog sveca. Niz svetaca pripada samo katoliиkom (Franjo, Leonard, Rok, Lucija, Valentin i dr.) ili pravoslavnom "panteonu" (Sveti Sava, Vasilije Ostroљki, Sveti Naum, Joakim Osogovski, Jovan Rilski, Prohor Pиinjski, Gavril Lesnovski, posveжeni vladari i crkvena lica, novi muиenici, postradali za turskog vremena, kao Sv.Nikola novi). U liku Svetog Save иiji je kult razvijen kod Srba prepleli su se elementi osnivaиa hriљжanske duhovnosti, i elementi narodnih verovanja o vuиjem pastiru, paganskom boћanstvu, osnivaиu zanata, iscelitelju, i dr (Иajkanoviж). U vidovdanskom kultu koji je ugraрen u osnove etnopsihologije Srba proћimaju se paganski slojevi vezani za Vida, predstava o zemaljskom porazu na Kosovu i pobedi za carstvo nebesko, crkveno posveжenje postradalih i narodno prihvatanje preobraћenog kulta kneza Lazara. Od ћenskih svetaca pravoslavci slave Svetu Petku u иijem kultu su vezana verovanja u sveticu sa paganskim verovanjem u moжi lekovitih izvora (Mirkoviж 1922; Popov 1991: 126-145; Marjanoviж 1993: 106-116).

U dvema crkvama postoji i razliиit odnos prema demonima. Kod katolika veжu vaћnost ima crkveno lice koje isteruje demone nego vraиare i bajalice pravoslavaca. Crkva se time suprotstavlja alternativnim izvorima moжi i obezbeрuje sigurniju kontrolu nad tradicionalnom zajednicom. Kada je reи o predanjima i pesmama o demonima njihove varijante se nalaze kod vernika obe crkve. Saиuvani zapisi svedoиe samo o prisustvu inkvizicije katoliиke crkve u Ugarskoj i Dalmaciji koje u turskim zemljama nije bilo. Maja Boљkoviж-Stulli govori o unoљenju inkvizicijsko-teoloљkih elemenata iz progona veљtica u hrvatski folklor (Boљkoviж-Stulli 1991: 124-159), meрutim, ti elementi (veљtiиja mast, noжni sastanci) se nalaze i u narodnim predanjima pravoslavaca. U folkloru katolika predanja иesto zavrљavaju i ispoveљжu veљtice i njenim odustajanjem od zlih poslova. Kod pravoslavaca je ispitivanje i kaћnjavanje veљtica viљe ostalo u "narodnoj" vlasti. Ukoliko bi osumnjiиene ћene potopljene u vodu poиele da se dave to je bio dokaz njihove nevinosti, dok su one koje su ostajale na povrљini ubijane ili kaћnjavane. Nisu svi demoni jednako potiskivani.

Granice katolika i pravoslavaca u narodnim obiиajima i verovanjima nisu bile иvrste i nepromenljive, iako su se crkve trudile da ih takvim naиine da bi zaљtitile svoju pastvu od uticaja one druge crkve. Na linijama susreta crkava dolazi i do meљanja obiиaja - katolici u Slavoniji i Boki su slavili slavu, dok su pravoslavni Srbi u Banatu pravili povorke zvezdara. Katoliиka crkva je teћila da pravoslavce putem unije pribliћi i prevede u katolicizam. U Bugarskoj i Makedoniji katolici kao manjima nisu razvili posebnu obrednost koja ih razlikuje od pravoslavaca, veж su pre saиuvali neke tradicionalne elemente stare kulture.

Postojeжe razlike u lirskoj i obrednoj kulturi pravoslavnih i katoliиkih hriљжana same po sebi ne dovode do masovnih sukoba inovernika, ali ukoliko se one potиine epskom viрenju suseda kao neprijateljske zajednice sa osvajaиkim namerama, i lirska i obredna kultura postaju objekt mrћnje. Razliиitost Drugog prividno se vezuje za razliиito razumevanje boћanskog carstva, ali u suљtini predstavlja odraz borbe za oиuvanje ili љirenje carstva zemaljskog. O pretvaranju religioznih razlika u izvor sukoba tek u sferi epske kulture svedoиe i ratni sukobi Hrvata i Srba. Tokom drugog svetskog rata u Nezavisnoj drћavi Hrvatskoj u domobranskim i ustaљkim pesmama u narodnom duhu vrhunske vrednosti se vide u katoliиkoj veri, Isusu i Mariji, a negativni pol vrednosti se pripisuje pravoslavlju i Srbima. I u pesmama иetnika se idealizuje svoja vera i satanizuje i ruћi tuрa. Ovaj model verskog razdeljivanja se ponavlja u patriotskim pesmama u ratu Srba i Hrvata devedesetih godina. Ivan Иoloviж govor mrћnje i psovanje druge veroispovesti tumaиi kao okretanje agresivnih poriva pojedinca izvan sopstvene etniиke zajednice (Иoloviж 1994). Mada se obim folklornih pojava proљirio, i u tom novom znaиenju narodne kulture (uz bitnu dopunu o njenom medijskom stvaranju) vaћe sliиne zakonitosti verskog razdeljivanja kao i u tradicionalnoj kulturi.


http://kapija.narod.ru/Authors/Ajdacic/ajd01_razdelnice.htm