Srbija: Zastrašujuća netrpeljivost prema manjinama

DOSIJE O PRAVIMA I ZAŠTITI NACIONALNIH MANJINA U BOSNI i HERCEGOVINI, MAKEDONIJI, SRBIJI, CRNOJ GORI i HRVATSKOJ

Srbija:
Zastrašujuća netrpeljivost prema manjinama

Vesna Vujić

Srbija bi što pre u evropsko društvo, ali sada kad je tamo kročila može joj se desiti da plati preskupu ulaznicu. Uz sve povlastice, plava značka sa zlatnim zvezdicama proširila je jurisdikciju Medjunarodnog suda u Strazburu i na ovaj prostor. Ukoliko, jednog dana, pozitivno reši veliki broj tužbi iz ovih krajeva zbog kršenja ljudskih prava, srpska državna kasa bila bi kraća za milione dolara. Na kazne, pre svega zbog nepoštovanja nacionalnih i verskih prava, po svemu sudeći, otišao bi značajan deo budžeta.

Iako vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS) pokušava da medjuljudske razgovore svede bar na nivo "bez vadjenja pištolja", česti incidenti pokazuju da je etnička i verska netrpeljivost još deo svesti velikog broja ljudi. Nedavno je grupa "gradjana" sprečila sveštenike i vernike Anglikanske crkve da u beogradskoj Sabornoj crkvi obeleže Božić, iako je dolazak organizovan uz blagoslov patrijarha Pavla. Incident se pretvorio u diplomatski skandal , jer je medju vernicima bio i britanski ambasador Čarls Kraford. Mada je bila prisutna, policija nije reagovala. Gotovo istovremeno, kubanskoj državljanki je u novootvorenom supermarketu u glavnom gradu upriličena "dobrodošlica" rečima :"Ciganima nije dozvoljen ulaz!". Nova godina presela je i tamnoputoj Kanadjanki , koju su u centru Beograda napali skinhedski.Umesto novogodišnjih čestitki, državni zvaničnici su bili prinudjeni da se duboko izvinjavaju.

Javni tužilac nije se oglasio ni u jednom slučaju. Uostalom, Tužilaštvo već godinama nema senzore za ovakve dogadjaje. Domaći skinhedsi gotovo ne propuštaju priliku da se obračunaju s Romima , ali ni vlasti nemaju mnogo milosti, bar kada je reč o rešavanju njihovih egzistencijalnih pitanja, pre svega stanovanja. Ovakvi slučajevi se često završe samo kao vest u nekom od medija. Romske organizacije su nemoćne da se izbore za prava svojih pripadnika, pa vrlo često oštro reaguju uticajnije nevladine organizacije, Fond za humanitarno pravo i Helsinški komitet.

Srbija je ustavno uredjena kao "demokratska država svih gradjana", kojima se garantuje ravnopravnost i jednakost bez obzira na nacionalnu pripadnost, religiju ili jezik. Krajem 2002. godine usvojen je savezni zakon o nacionalnim i etničkim manjinama u koji su ugradjeni medjunarodni standaradi poštovanja prava manjina. Prvi put je detaljno regulisana upotreba nacionalnih simbola, službena upotreba manjinskih jezika, zastupljenost manjina u politici, zaštita stečenih prava i mogućnost formiranja nacionalnih vijeća. Jedinica lokalne samouprave će obavezno uvesti u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika manjine u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15 odsto. Za očuvanje svoje posebnosti pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da osnivaju svoje kulturne, umetničke i naučne ustanove, društva i udruženja u svim oblastima kulturnog i umetničkog života.

Ovo je svakako najvažniji zakon u oblasti ljudskih prava, ali koji sam za sebe ne rešava sve. Naime, Srbija je još daleko od uredjene države.Veliko spremanje države je na početku , pre svega u oblasti pravosudja i policije koji treba da obezbede poštovanje propisa. Otuda ne čude česti nasrtaji na pripadnike drugih nacija, od kojih nisu poštedjeni ni Jevreji. Mada su nevladine organizacije spremne da ukazuju na antisemitizam u Srbiji, sami pripadnici jevrejske zajednice to negiraju.

Prema podacima popisa stanovništva koji je obavljen 2002. godine, Srbi čine 66 odsto populacije, a ostali su pripadnici 37 nacija. Albanci čine 17odsto, Madjari 3,2, zatim slede Romi, Bošnjaci, Rumuni, Slovaci , Hrvati, Bugari, Turci, Rusini, Bunjevci, Cincari, Česi, Goranci, Jevreji, Makedonci, Nemci, Slovenci, Ukrajinci, Vlasi, Aškalije/Egipćani i drugi. Uoči popisa Vlada Srbije je procenila da je broj stanovnika povećan za oko pola miliona, doseljavanjem većinom Srba uglavnom iz Bosne i sa Kosova, a da je oko 200.000 ljudi napustilo Srbiju.

Žestina nacionalzma u Srbiji početkom devedestih godina prošlog veka prinudila je pripadnike manjinskih naroda da se za svoja prava bore političkim sredstvima, organizovanjem u stranke. Po nekoliko partija formirali su Madjari, Bošnjaci, Albanci, Jugosloveni , Hrvati, Romi. Predsednik Saveza vojvodjanskih Madjara (SVM) Jožef Kasa je danas jedan od potpredsednika republičke Vlade. Premijer Zoran Djindjić pozvao je i Albance sa juga Srbije da učestvuju u radu Vlade. Ali, posle oružanog sukoba pre dve godine, koji je mirno okončan njihovim učešćem u lokalnoj vlasti, oni još nisu spremni za proširenje saradnje sa državom. Savezni ministar za nacionalne i etničke manjine i predsednik Sandžačke demokratske stranke (SDS) Rasim Ljajić ističe rešavanje sukoba na jugu Srbije mirnim putem kao jedno od najznačajnijih uspeha vlasti DOS-a, koje je dobilo priznanje od NATO do Evropske unije.

Imajući u vidu ovaj primer, Vlada pokušava da predupredi eventualne ozbiljnije icidente izmedju Srba i Bošnjaka u Sandžaku, gde je nedavno otvoren i univerzitet. Medjutim, do danas su ostali nerešeni ratni zločini nad Muslimanima koji su se dogodili 1992. godine. U Sjeverinu kod Priboja iz autobusa je oteto sedamnaestoro Muslimana, koji su potom ubijeni. Tužilaštvo je tek prošle godine podiglo optužnicu protiv nekoliko osumnjičenih , od kojih je jedan uhapšen. U Bijelom Polju je u toku sudjenje Nebojši Ranisavljeviću optuženom da je, kao pripadnik srpske vojne formacije, s grupom napao putnički voz na pruzi Beograd-Bar, u Štrpcima, na granici s Republikom Srpskom . Ova grupa je iz voza otela 19 putnika, jugoslovenskih državljana većinom Bošnjaka, opljačkala ih, a potom verovatno poubijala.

Povodom dana ljudskih prava Fond za humanitarno pravo je priznao nastojanje vlasti da po medjunarodnim standardima urede položaj nacionalnih manjina , kao i puštanje iz srpskih zatvora svih Albanaca protiv kojih nije podignuta optužnica za zločin. Ali, istovremeno ova organizacija je zatražila i vraćanje svih ljudi koji su u vreme Miloševićevog režima bili otpušteni s posla samo zato što nisu Srbi. Fond je izričito zatržio od MUP-a Srbije da vrati Bošnjake na bivše radno mesto.

Kada je reč o položaju Hrvata u Srbiji, on je pored ostalog regulisan potpisivanjem Sporazuma o normalizaciji odnosa između Hrvatske i Jugoslavije, kojim se uzajamno garantuju manjinska prava po medjunarodnim standardima. Ovdašnje vlasti izrazile su spremnost i da reše pitanje naknade štete i vraćanja imovine Nemcima, koja im je oduzeta posle Drugog svetskog rata. Prema popisu stanovništva iz 1991. godine njih je bilo 5.700, a izmedju dva svetska rata u Vojvodini je živelo više od tri stotine hiljada pripadnika ovog naroda. Stručnjaci kažu da su se svojevremeno nemački kancelar Vili Brant i tadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito aneksom sporazuma dogovorili o poravnanju. Aneks će biti otvoren tek 2004. godine i ukoliko stručnjaci imaju dobar uvid, Nemcima bi ostalo da sačekaju naknadu štete posle donošenja eventualnog zakona o denacionalizaciji imovine u Srbiji.

Reagovanje na rasnu diskriminaciju i danas je uglavnom je prepušteno nevladinim organizacijama. Utoliko je javna osuda političara novogodišnjih incidenata pomak, smatra Rasim Ljajić. Raspoloženje većine ljudi u Srbiji pokazuje da se ogradjivanje od diskriminacije ne isplati, svakako ne na izborima. Poslednje istraživanje javnog mnjenja koje je sprovelo ovo ministarstvo pokazuje da gotovo 90 odsto gradjana Srbije ima "etničku distancu" (3,3 odsto ekstremnu, 28 odsto izraženu, a 58 odsto umerenu). Po uzajamnoj netrpeljivosti Srbi i Albanaci, koji žive u tri opštine na jugu Srbije ( Bujanovac, Preševo i Medvedja) su na vrhu. Veća etnička tolerancija je uglavnom karakteristika Vojvodine, gde žive pripadnici više od dvadeset nacija i etničkih grupa. Slično je i u centralnoj Strbiji, gde je homogeno srpsko stanovništvo. Za razliku od Šumadije, Beograd nije tako pitom. Na Saboru psihologa u Subotici, koji je održan krajem prošle godine, podvučeno je da istraživanja javnog mnjenja u Srbiji pokazuju da je etnicka netolerancija prema narodima koji predstavljaju nacionalne manjine - zastrašujuća. Ubedljivo najveća distanca kod Srba postoji prema Albancima, i tako je vec 20 godina. Makedonci, tradicionalno Srbima najomiljeniji narod, za više od četvrtine ispitanika nisu poželjni za brak , 60 odsto ne bi kod matičara sa muslimanima, a 48 odsto sa Hrvatima.

Odlaskom Miloševića s vlasti 2000. godine , javnost je očekivala da je stavljena tačka na ekstremni nacionalizam. Ubrzo je na kratko tako i izgledalo da bi najnoviji podaci pokazali da je etnička netolerancija i dalje veliko breme na ledjima Srbije. Rasim Ljajić objašnjava da su ovu boljku revitalizovali pre svega javni prenos sudjenja u Hagu Slobodanu Miloševiću, koga većina doživljava kao heroja i sporost ekonomskih reformi. Srbi još nisu spremni da se suoče s prošlošću, a ministar Ljajić se nada da puniji džep može da odagna bar deo ove more. Prema njegovim rečima, gde počinje ekonomija prestaje nacionalizam, bar u podnošljivoj meri.

http://www.aimpress.ch