Pitanja Koruške i Istre oživela nakon ulaska u EU |
petak, 11. februar 2005.
Pitanja Koruške i Istre oživela nakon ulaska u EU
Ljubljana - Nada Slovenije da će ulaskom u EU lakše rešavati probleme sa susedima kao da pada na činjenici da austrijska vladajuća Narodna stranka, Berluskonijeva desna vlada i hrvatski HDZ ne pokazuju baš najbolju volju da pitanja prošlosti prevazilaze u interesu zajedničke evropske budućnosti.
Tvrdnja predsednika austrijskog parlamenta Andreasa Kola da Slovenija nije naslednica austrijskog Državnog ugovora, italijanski film "Srce u bunaru" i italijansko obeležavanje sećanja na kraške jame smrti (foibe) i prognane Italijane iz Istre, te nerešeni problemi sa Hrvatskom, ne unose mir u dobar san slovenačke diplomatije i većine Slovenaca.
Pravi šamar doživela je slovenačka parlamentarna delegacija u nedavnoj poseti Beču, kada je zanemelim poslanicima, predsednik austrijskog parlamenta Andreas Kol hladno saopštio da austrijski Državni ugovor nije ugovor između Austrije i Slovenije i da razgovor o slovenačkoj manjini u Austriji nije moguće voditi na osnovu tog istorijskig dokumenta, jer njegova potpisnica - Jugoslavija - više ne postoji.
Austrijski Državni ugovor, kojim je stvorena posleratna Austrija potpisale su 1955. zemlje pobednice u Drugom svetskom ratu - Britanija, Francuska, SSSR i SAD, a Jugoslavija je bila supotpisnica. U članu 7. Državnog ugovora striktno su navedeni oblici manjinske zaštite za pripadnike slovenačke manjine u pokrajini Koruškoj, ljude i njihove potomke, koji su nakon poznatog koruškog plebiscita 1920. ostali da žive u Austriji. Predsednik austrijskog parlamenta je na taj način oduzeo pravo, nepripremljenim slovenačkim sagovornicima, da razgovaraju na planiranu temu o uspostavljanju dvojezičnih topografskih natpisa u Koruškoj, što je garantovano austrijskim konstitutivnim dokumentom.
- Implikacije Kolovog gesta idu i dalje i opravdano postavljaju pitanje da li Austrija priznaje i Rusiju kao naslednicu austrijskog Državnog ugovora s obzirom na činjenicu da SSSR više ne postoji - kaže za Betu istoričar Boris Jesih sa Instituta za manjinska pitanja u Ljubljani.
Da li će do iste konstatacije doći i Rupel i njegov italijanski kolega Fini u toku nezvanično najavljene skorašnje posete Ljubljani, teško je reći. Film "Srce u bunaru" u produkciji RAI, koji satanizuje partizanske pobednike nad fašizmom u Drugom svetskom ratu i jučerašnje organizovanje državne proslave u Rimu, u znak sećanja na žrtve kraških jama u Istri, svakako neće doprineti prevazilaženju otvorenih pitanja između dve države. Među njima manjinska zaštita Slovenaca u Italiji zauzima prvo mesto.
Rupel ne želi da komentariše film, koji u ružnom svetlu prikazuje partizane, smatrajući da nije na ministru spoljnih poslova da u fukciji politike daje ocene bilo kojeg dela, bilo da je reč o knjizi ili filmu. Aleksandar Mlač (Beta)
zrodło: http://www.danas.co.yu/20050211/terazije1.html |
|