Informacione tehnologije i razvoj demokratije


Informacione tehnologije i razvoj demokratije

Ukoliko bi se u našoj sredini poklonila pažnja novim sistemima poslovanja, onda bi to doprinelo aktiviranju intelektualnog kapitala i procesu transformacije u savremenu državu i informaciono društvo

Neuobičajeno je, ali i izazovno, dovoditi u uzročno-posledičnu vezu tehnologije i demokratiju. Na naučnom skupu Informacione tehnologije 2004, koji je prvih dana marta održan na Žabljaku, Simonida Simonović, stalni predstavnik UNDP za Srbiju i Crnu Goru, govorila je o postojanju direktne veze između primena informacionih tehnologija i razvoja demokratije. Ovo mišljenje deli sve više ljudi koji poznaju širinu promena i posledica, koje izazivaju ili podstiču informacione tehnologije. Ova ideja, kao i još neka izneta mišljenja sa skupa, zaslužuju širu pažnju javnosti i predmet su ovog članka.
Na pomenutom skupu prezentirano je oko 70 naučnih i stručnih saopštenja o trendovima u razvoju informacionih tehnologija, fotonskim komunikacionim mrežama, obradi slika, e-servisima, digitalizovanim medicinskim uređajima, savremenim računarskim mrežama, digitalnim merenjima, primenama lasera, softverskim rešenjima raznih problema i sl. Sva ova saopštenja i stručne polemike, koje su izazvala, svedočili su o visokom stepenu informisanosti o trendovima u informacionim i komunikacionim naukama i sposobnosti da se osmisli njihova stvaralačka primena. Ipak, najveći interes i temperamentne polemike izazvale su diskusije o razvoju informacionog društva, uticaju informacionih tehnologija na razvoj demokratije i potencijalnoj ulozi intelektualnog kapitala u dinamiziranju razvoja.

Uticaji informacionih tehnologija na društvo

Razvoj i primene informacionih tehnologija dominantne su karakteristike savremenog sveta. Informacione tehnologije imaju ključnu ulogu u savremenim proizvodnim procesima, radu servisnih službi, upravljanju procesima, strateškom i taktičkom i odlučivanju, savremenim ratnim dejstvima, istraživačkom radu i skoro svim drugim delatnostima. Ovako značajnu ulogu dobile su zato što su one osnovni generator konkurentnosti i efikasnosti rada. Obično se ističu ekonomski doprinosi informacionih tehnologija, ali se još uvek malo govori o socijalnim efektima koji su sve značajniji. Socijalni efekti se ogledaju u porastu kvaliteta ličnog života na bazi primene digitalnih uređaja, stvaranju infrastruktura za razvoj e-demokratije, doprinosu informacionih tehnologija u prilagođavanju javnih servisa potrebama građana, razvoju digitalne pismenosti kako bi se koristile blagodeti informacionih i komunikacionih tehnologija, pojavi sajber kriminala i sl.
Simonida Simonović je, govoreći o postojanju direktne veze između primene informacionih tehnologija i razvoja demokratije, ukazala da informacione tehnologije doprinose opštem razvoju, stvaranju modernog tržišta radne snage, širenju servisnih zanimanja, jačanju srednje klase, boljoj informisanosti građana, porastu interesovanja građana da participiraju u upravljanju i iskazuju svoja mišljenja i sl. Sve ovo, u krajnjoj instanci, dovodi do konsolidovanja demokratije, pozitivnih društvenih promena i stvaranja sloja "umerenih građana". Profil "umerenog građanina" karakterišu: građanska svest, aktivna participacija, pripadanje "belim okovratnicima", prihvatanje permanentnog obrazovanja, sklonost ka umerenim političkim opcijama, plaćanje poreskih obaveza, razvijen kulturni nivo, udaljenost od ekstremizma i populizma i sl. Suprotno od "umerenog građanina" nalazi se "radikalni građanin" koji je rezultat radikalizacija odnosa u društvu, kada se građani osećaju ugroženim i nemaju vizije razvoja i boljeg života. Iskustva u postindustrijskim društvima u svetu pokazala su da je snaga nove srednje klase uslovljena stepenom razvijenosti informacionog društva i snagom i razmerama prisustva ICT sektora. Uslove za jačanje uloge "umerenog građanina" treba da stvara država time što će realno oceniti stanje, usvojiti strateške odluke, stvoriti stimulativni pravni i ekonomski okvir, stimulisati investicije, animirati donatore i sl.
Dr Nebojša Popov je upozorio da je u proteklih desetak godina u našoj sredini došlo do nestanka srednje klase i razaranja države. Zapravo, država je u tom periodu izgubila sve osnovne atribute, jer je prestala da garantuje zaštitu života i imovine. Paravojne i parapolicijske formacije, oligarhijske strukture i uticajni kriminogeni elementi razorili su državu i ona se još nije obnovila. Zato sada postoji samo ogoljena vlast koja proizvodi državni provizorijum. Treba se vratiti idealu "slobodnog građanina", a koji je bio stalno prisutan u našoj dosadašnjoj istoriji tokom proteklih 200 godina. Po Nebojši Popovu, put do uticajne srednje klase i "umerenog građanina" vodi preko obnove osnovnih funkcija države.
Izneta mišljenja i rasprava na skupu skrenuli su pažnju na potencijalnu ulogu informacionih tehnologija kao infrastrukture za razvoj demokratije.

Razvoj informacionog društva

Informaciono društvo nastaje u svim državama u kojima znanje postaje osnovni proizvodni činilac. Ono se manifestuje kroz razvoj i primenu e-trgovine, e-uprave, e-plaćanja, e-zdravstva, e-obrazovanja i sl.
Povod za diskusije o razvoju informacionog društva dali su prikaz predloga Koncepcije i plana razvoja informacionog društva u Crnoj Gori, Koncept Informacionog sistema zdravstvene zaštite u Crnoj Gori i prezentacija prvih iskustava u primeni veb servisa za potrebe opštinske samouprave u 20 opština u Srbiji. Koncepcija i plan razvoja informacionog društva u Crnoj Gori i Informacioni sistem zdravstvene zaštite u Crnoj Gori temelje se na svim osnovnim preporukama EU za razvoj informacionog društva. Na primer, predloženo je da se Informacioni sistem zdravstvene zaštite zasniva na: mogućnosti elektronskog pristupa svim servisima, izgradnji integrisanog informacionog sistema, korišćenju tehnologije veb servisa, uvođenju elektronskog zdravstvenog kartona, stvaranju medicinske baze znanja, uspostavljanju registra javnih i privatnih zdravstvenih ustanova, izradi ID (identifikacionih) kartica građana za zaštićeni pristup zdravstvenim servisima i sl. Građani će moći iz svog stana, preko Interneta, da zakazuju odlazak u laboratorije, lekarske preglede, razgledaju svoje laboratorijske nalaze i sl. Ovaj program je sada na javnoj diskusiji, a nakon usvajanja predviđena je etapna realizacija.
Prikazana su i iskustva 20 opština iz Srbije u razvoju pojedinih servisa e-uprave primenom veb servisa. Građani iz opština Čukarica, Novi Beograd, Zvezdara i Subotica imaju mogućnosti da izvode iz matičnih knjiga i uverenje o državljanstvu naruče preko računara i da ove dokumente bez odlaska na šalter u opštini dobiju na kućnu adresu. Ovo je samo prvi korak u transformaciji uprave u servis građana. Veći rezultati u e-upravi nisu ostvareni, jer Narodna skupština Republike Srbije nije razmatrala predloženi Zakon o elektronskom potpisu i ne postoji koncept i program razvoja e-uprave u Srbiji. U svakom slučaju, razvoj e-uprave će, pre ili kasnije, dovesti do komfornijeg i efikasnijeg obavljanja poslova od neposrednog interesa za građane i do porasta kvaliteta života građana.
Durmitor
U većini razvijenih zemalja uglavnom su uvedeni, ili su u završnoj fazi implementacije, projekti reorganizacije postupaka ostvarivanja prava i dužnosti građana, tako da se svi ti servisi mogu dobiti sa računara građanina. To podrazumeva da građani preko svog računara mogu da zatraže i dobiju: sva uverenja i potvrde koje izdaju organi uprave, plate porez, komunalne usluge ili kazne i prikupe sve potrebne informacije od uprave. Sve ove aplikacije zahtevaju stalno održavanje i usavršavanje projekata e-uprave, saglasno novim zahtevima i novijim tehničkim mogućnostima. Istovremeno, u najrazvijenijim zemljama projekat e-uprave se nastavlja sa razvojem aplikacija za e-demokratiju koja otvara građanima mogućnosti svakodnevnog komuniciranja sa predstavnicima vlasti, konsultovanja, anketiranja, glasanja i sl.
Informaciono društvo pruža uslove da, ako se izabere dobar pristup i pođe od najboljih iskustava, zaostajanje može brzo da se nadoknadi a u tome treba videti i naše šanse.

Konkurentnost u sferi intelektualnog kapitala

Dragan Kopunović, poslovni čovek iz Kanade, inicirao je razgovor o "Mogućnosti konkurentnosti u sferi intelektualnog kapitala". On je, pre svega, ukazao da je znanje, još uvek, najveći potencijal ovog regiona. Intelektualni kapital je znanje sa tržišnom vrednošću. Ono se ogleda u naučnim rezultatima, razvijenim poslovnim procesima, domaćem softveru, patentima, kulturnim dostignućima i sl. Da bi se intelektualnom kapitalu pristupilo kao važnom resursu, treba prepoznati mogućnosti domaćeg intelektualnog kapitala, demokratizovati pristup informacijama i obezbediti stimulativno oporezivanje i zaštitu intelektualnog kapitala. Država ima ključnu ulogu u smanjivanju kompleksnosti odnosa između proizvođača i kupaca i svih ostalih aktera u poslovanju.
Kopunović je istakao da se intelektualni kapital pojavljuje kao nosilac konkurentnosti u dva, sada dominirajuća, sistema savremenog poslovanja. To su "autsorsing poslovanje" i "transakcioni sistem poslovanja". Poslovni model koji koriste oba sistema ima funkciju "agregatora", a koji obuhvata više proizvođača i više kanala za prodaju. "Agregator" ima funkcije razvoja, kontrole kvaliteta, primene standarda, ugovaranja, poslovnog upravljanja i dr. Za sve ove funkcije bitan resurs je intelektualni kapital. Najuspešnije firme u svetu, kao što su "Coca Cola", IBM, CISCO i dr., u stvari su postali "agregatori".
Učesnici skupa su ocenili da predloženi model pruža izazov da se intelektualni kapital i u nas pojavi kao nosilac konkurentnosti, ali su pri tom otvorili neke dileme i postavili nemali broj pitanja. Prof. dr Dejan Popović sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu upitao se da li je model prihvatljiv i prenosiv u svaku zemlju, da li u našem društvu postoji svest o postojanju i vrednosti intelektualnog kapitala, ko će dati inicijalna finansijska sredstva da se oforme inicijative za poslovanje po predloženom modelu i sl. Izražene su i sumnje u mogućnost da se ostvaruju novi poslovni modeli u uslovima kada većina stanovništva ima krupne egzistencijalne probleme, kada država ne ostvaruje svoje osnovne funkcije, kada političari u borbi za opstanak na vlasti ne pokazuju razumevanje za savremene trendove i ne zalažu se za stvaranje povoljnih uslova za privređivanje, kada nema adekvatne zaštite intelektualnog kapitala i sl.

Utopija ili vizija?

Učesnicima pomenutog skupa na Žabljaku, kao i čitaocima ovog teksta, svakako se nameće pitanje da li sve što je rečeno za nas predstavlja utopiju ili viziju.
Diskusije o svim pokrenutim temama nisu okončane sa pesimističkom ocenom o bezizlazu. Naprotiv, već samo poznavanje i razgovor o trendovima u svetu i sagledavanje naše sadašnje sumorne stvarnosti kroz traženje sopstvenih rešenja za uključivanje u svetske procese, predstavljaju veliki doprinos stvaranju realne procene sopstvenog stanja i razvijanju atmosfere i ideja kako se uključiti u razvoj savremenog informacionog društva. Novi modeli poslovanja sa konkurentnošću na osnovu intelektualnog kapitala, transformacija od radikalnog ka "umerenom građaninu" i građani koji će učestvovati u ostvarivanju ali i korišćenju rezultata informacionog društva, mogu postojati i kod nas ako se uspostavi savremena i efikasna država, uticaj politike svede na institucije gde joj je mesto i počnu nesmetano da se koriste intelektualni i svi drugi potencijali koji u ograničenim, ali ipak dovoljnim količinama, još uvek postoje. Tada će vizija moći da postane vodič u stvarnost. U suprotnom, ostaju utopijska maštanja i dalja marginalizacija.
Ukoliko bi se u našoj sredini poklonila pažnja novim sistemima poslovanja, onda bi to doprinelo aktiviranju intelektualnog kapitala i procesu transformacije u savremenu državu i informaciono društvo. Najuspešnije države u svetu svoju ulogu u aktiviranju intelektualnog kapitala već su prepoznale i zato imaju komparativne prednosti na svetskom tržištu proizvoda, usluga i znanja.
Nikola Marković

http://www.republika.co.yu/330-331/13.html