Gazda


Gazda

Ovog puta nije u pitanju tuđica, kako se to navodi u mnogim rečnicima, već mađarizirana slovenska reč gospoda.
Prvi pomen reči gazda datira iz 1372. godine. Ovaj "madžarski slavizam - kako ističe poznati lingvista, Petar Skok - omilio je veoma kod nas tako da tvori čitavu leksikologijsku porodicu". I zaista, zabeleženo je više od dvadeset izvedenica.
Reč gazda ima mnoga značenja: onaj koji ima veliko imanje ili novac; bogataš; vlasnik, sopstvenik; domaćin, glava, starešina porodice, šef, pa titula uz ime imućnog čoveka ("Pozdravi mi gazda Veljka crnoga...").
U šatrovačkom govoru gazda je prvi čovek u grupi delinkvenata.
Reč znači, najzad, i neku vrstu dečje igre ("Hajde, da se igramo gazda").
Biti gazda - biti u povoljnom položaju ("Pešaci kad krenu napred, onda su gazde; ali, ovako, u rovu puka sirotinja"); truli gazda - truli bogataš ("Uglješu su u svoj Mačvi zvali truli gazda").
Gazdarica je, opet, žena gazde, bogatašica; vlasnica, sopstvenica (nečega).
Uz gazdu, postoji i oblik gazdaš - veliki gazda, bogataš, odnosno gazdašica - žena gazdina, bogatašica.
Gazdinstvo je poljoprivredno imanje, dobro (obično veće) na kojem se obrađuje zemlja, gaji stoka, živina, riba i drugo; gazdovanje - rukovođenje, upravljanje imanjem, ekonomska politika, štednja, vođenje kuće, staranje o domaćinstvu; proizvodnja dobara, privreda, poljoprivreda; starešinstvo u nekadašnjoj porodičnoj zadruzi; bogatstvo, imovno stanje.
Zatim pridevi: gazdački, gazdaški, gazdinski, gazdinstven, gazdovski; kao i glagoli: gazditi - zvati nekoga gazdom ("Ja ga gazdim, a on se svinjari"), bogatiti se, postajati gazda; praviti se gazda, izigravati gazdu; i gazdovati - starati se o imanju, upravljati imanjem; gospodariti, upravljati, zapovedati ("Po njivama mojim gazduju i sude").
Tu su, najzad, i prezimena: Gazda, Gazdić, Gazdović, kao i jedan toponim - selo Gazdari (najraniji pomen, iz 16. veka, čuva stariji izgovor - Gozdari) u Srbiji.
Olga Zirojević

http://www.republika.co.yu/356-357/09.html