Mir, ženska ljudska prava, solidarnost
U Novom Pazaru je od 4. do 6. marta održana međunarodna Konferencija povodom 8. marta, međunarodnog dana žena, u organizaciji Kulturnog centra DamaD iz Novog Pazara i Žena u crnom iz Beograda. Na Konferenciji su razmatrani međuzavisnost mira, bezbednosti, ženskih ljudskih prava i solidarnosti i funkcionisanje pravne države, kao i alarmantan razvoj fundamentalističkih pokreta u svetu i kod nas. Konferenciji su prisustvovale žene iz Srbije i Crne Gore, predstavnice međunarodnih organizacija UNIFEM, OSCE, raznih NVO, kao i Rasim Ljajić, ministar za ljudska i manjinska prava SCG. Fundamentalizam i fundamentalistički pokreti označeni su kao osnovna pretnja miru, bezbednosti i ljudskim pravima.

Kratak istorijat

Fundamentalistički pokreti imaju desničarski ili ultradesničarski karakter jer zloupotrebljavaju etnicitet, religiju i kulturno nasleđe u političke svrhe. Koristeći globalizaciju, koja pored svojih pozitivnih ima i negativna svojstva, fundamentalisti islama, tvrde struje Vatikana, hrišćanski, jevrejski, hindu i ostali "ujedinili" su se u mržnji prema civilnom društvu, demokratiji i ženama, i njihovim ljudskim pravima, konstatovale su učesnice Konferencije i feministkinje sveta. Na Konferenciji UN o ljudskim pravima održanoj u Beču 1993. promovisan je pojam ženska ljudska prava, koji je dopunjen konstatacijom o postojanju nasilja nad ženama. Na Konferenciji UN o stanovništvu u razvoju, održanoj u Kairu 1994, zahvaljujući pritisku globalnih ženskih mreža, vlade 180 zemalja učesnica potpisale su Akcioni program koji predstavlja prvi dokument u istoriji međunarodne politike kojim se reproduktivna i seksualna prava priznaju kao osnovna ženska ljudska prava. Na Četvrtoj konferenciji UN o ženama, održanoj u Pekingu 1995, navedeni zahtevi su još više pojačani pa je abortus prihvaćen kao pitanje javnog zdravlja, a vlade zemalja učesnica su prihvatile da ga legalizuju. Međutim, prihvaćeno je ostalo na nivou retorike pa je nelegalan abortus i dalje najveći uzrok smrtnosti žena na celoj planeti. Zato su globalni ženski pokreti morali da smisle taktiku za očuvanje postignutog i borbu protiv novog fundamentalizma, koji se organizovao protiv žena, njihovih pokreta i zahteva.

Kako fundamentalisti deluju?

Već na Konferenciji u Kairu fundamentalisti su počeli da stvaraju strateške saveze sa istomišljenicima u težnji "da se vrate korenima, tradiciji i temeljima svojih vera". Oni to rade selektivno, brišući različitosti u kulturi i insistirajući na očuvanju nacije i dogmi prema kojima samo oni mogu da tumače tradiciju, religijske spise i nacionalni identitet. Ta osobenost fundamentalizma zasniva se na univerzalnom modelu patrijarhata - tlačenju žena (S. Zajović). Fundamentalisti su usvojili jezik ljudskih prava i novih tehnologija u komunikaciji putem kojih se obraćaju "ljudima dobre volje i progresivnim pokretima", tražeći pomoć u odbrani svojih "ugroženih nacionalnih i drugih prava". Cilj svega je zadobijanje političke moći i kontrola svih sfera društva, a u nju spada i kontrola žena. Zato fundamentalistički pokreti deluju u sferi morala, obrazovnih institucija, reproduktivnog prava, seksualnosti i intime porodice, namećući konzervativne modele, opasne po budućnost čovečanstva, a naročito "korisne" u vreme opšteg kolapsa društva. Kada je u pitanju pomoć ženama, ona je uvek uslovljena rodnim direktivama.

Muslimanski fundamentalisti svojim ženama poklanjaju hidžab, feredžu ili burku, dok, na primer, SPC pomaže samo svoje vernike. Lažnom zaštitom pridobijaju mnoge žene sveta za svoju politiku jer one sebe smatraju nemoćnima, a njihovu "brigu" načinom svoje zaštite.

Crkva, prigovor savesti, rodni identitet

Polazna tačka u manipulaciji rodnim identitetom je nacionalni identitet. Rodni identitet se stavlja u kontekst očuvanja nacionalnog identiteta, pa se ženi pripisuje odgovornost za broj potomaka (vojnika), a muškarcu za vojnu spremnost odbrane nacije. Obe funkcije rade u korist patrijarhata i fundamentalizma,

uz porast ksenofobije, homofobije, rasizma i diskriminacije na svim nivoima (M. Kandido-Jakšić). Imenujući abortus kao ubistvo, Crkva se meša u lični izbor ljudi, konvertujući i vrednosti od opšteg značaja, jer zločin stavlja u istu ravan sa odlukom da se raspolaže sopstvenim telom i životom. Crkva zastupa teoriju o pravednom ratu i svetim ratnicima koristeći je često za opravdavanje rata i ratnih zločina. "SPC stvara spregu sa vojskom i stvara lažnu sliku o poželjnom broju vojnika koji žele da daju život za otadžbinu pa je donet niz mera kojima se ograničavaju prava prigovarača savesti, a time i smanjuje broj onih koji žele civilno služenje vojske... Crkva ih rodno ponižava kao nesposobne muškarce, jer ko ne voli oružje taj i nije muškarac. Ovim ona ne podržava ljudska prava jer podržava sankcionisanje prigovora savesti i slobodu vršenja abortusa. Crkva se hrani svojom decom... jer najpre podstiče žene da rađaju... potom tu svoju blagoslovenu decu vodi u rat u kojem ginu za otadžbinu" (B. Stojanović).

Predlozi za borbu

Kao glavne načine borbe učesnici Konferencije su označili: permanentno zalaganje protiv teokratizacije države, a to znači da predstavnici verskih zajednica ne mogu govoriti o državnim stvarima kao velikodostojnici već isključivo kao građani. Verske zajednice, takođe, ne smeju imati uticaj na oblikovanje školskih programa već veronauku treba da organizuju isključivo u verskim institucijama. Država mora imati sekularni karakter jer je religioznost privatna stvar pojedinca. Fundamentalizam se mora identifikovati a njegovi mehanizmi demistifikovati prigovorom savesti i pravom na abortus.

Državna bezbednost

Redefinišući državnu i nacionalnu bezbednost, koja treba da označi bezbednost ljudi a ne država, jer više oružja ne znači i više bezbednosti, učesnice skupa su ponudile alternativu gradeći međunarodne mreže koje treba solidarno da vrše kontrolu sprovođenja državne bezbednosti jer u nekim zemljama sveta raste broj žena učesnica u vojsci, što dodatno povećava opasnost od ratova. U ime državne bezbednosti, američki predsednik Buš je izjavio: "Nikako ne želim da budem ratni predsednik. Ja želim da budem predsednik mirovnjak". Međutim, prema američkom budžetu za 2006. godinu, vojni troškovi u SAD iduće godine će porasti na preko 419 milijardi dolara, ne računajući troškove za ratove u Iraku i Avganistanu. U odnosu na 2001, vojni troškovi su porasli za 41%. Zato je nobelovac Dž. Tobin predložio da se uvede porez na sve finansijske transakcije od 1%, čime bi se samo u Evropi svake godine uštedelo više milijardi evra, a što bi popravilo socijalnu situaciju mnogih ugroženih slojeva stanovništva u celom svetu (D. Džonson). U vreme Konferencije u Novom Pazaru organizovan je Ženski ulični mirovni marš sa porukama "Ženska solidarnost je naša snaga" i "Izručite ih", kojima je iskazana građanska neposlušnost zbog neisporučivanja haških optuženika i zbog zločinačke prošlosti Miloševićevog režima.
Vera Vujošević

http://www.republika.co.yu/356-357/06.html