Šumadija bi da bude kao Vojvodina
Dok se politički akteri u Srbiji već nekoliko godina nadmudruju oko sadržaja novog ustava Srbije, u čemu se kao posebno osetljivo pitanje ispostavilo ono vezano za model decentralizacije i regionalizacije, postoje nagoveštaji da bi te ideje u praksi mogle preduhitriti naše ustavopisce. Iako se, naime, zalaganje za razvoj i jačanje teritorijalnih autonomija u Srbiji poslovično vezivalo za autonomističke stranke u Vojvodini, i to najčešće u negativnom kontekstu kad je reč o generalnom stavu centralne vlasti, pokazalo se da te ideje imaju sledbenike i u drugim delovima Srbije. To potvrđuje i nedavna inicijativa lokalne vlasti u Kragujevcu za formiranje "interesne regije" Šumadija, koja bi trebalo da bude realizovana u aprilu, za kada je planirano i prvo zasedanje "parlamenta" nove regije. Posebno je zanimiljivo saznanje da nosici ovog regionalističkog projekta dolaze iz stranaka kojima je do sada ideja regionalizacije bila strana, kao što je SPO, matična stranka gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića.
Zvaničnik kragujevačke skupštine zadužen za međuregionalnu saradnju Slađan Radovanović potvrdio je u izjavi "Dnevniku" da Šumadinci ne bi imali ništa protiv toga da osete blagodeti teritorijalne autonomije, te je gradska skupština u Kragujevcu odlučna da istraje u inicijativi za formiranje šumadijske regije. On je kazao da je cilj takve inicijative, za početak, utvrđivanje deklaracije o regiji Šumadiji oko koje bi se okupile opštine iz te regije i formirale jednu vrstu regionalnog parlamenta, koji bi delovao na ostvarivanju ustavno utemeljene regije u okviru najavljenog procesa ustavnih promena u Srbiji.
- To neće biti parlament u klasičnom smislu reči, već telo u koje će biti delegirani predstavnici opština šumadijske regije, čiji zadatak bi bio da sačine predlog da Šumadija u novom ustavu dobije status regije i dostave ga organima centralne vlasti koji rade na izradi ustavnog teksta - kazao je Radovanović.
Dodao je da je Šumadincima u interesu da za tu ideju dobiju podršku svih parlamentarnih partija u Srbiji, ceneći da pitanje regionalizacije ne treba shvatiti kao stranačko pitanje, već kao "životno pitanje" kad je reč o razvoju Šumadije, ali i demokratizaciji Srbije.
- Regionalizam je naša budućnost, što se najbolje vidi na primeru Vojvodine, koja ima mogućnost povezivanja sa evropskim regijama. Zašto ne bi i Šumadija imala autonomiju i ista ovlašćenja kao Vojvodina, ili kao druge evropske regije koje čak samostalno donose i zakonska akta? Uostalom, regionalizam je evropski standard koji će kad-tad zaživeti i kod nas, a mi u Šumadiji ne želimo da budemo na začelju tog procesa - podvukao je Radovanović.

Čiplić: Mi smo to predvideli


Komentarišući regionalističku inicijativu gradske skupštine Kragujevca, Svetozar Čiplić, član ekspertskog tima koji je sačinio ustavni predlog na inicijativu predsednika Srbije, ocenio je da ona pokazuje da "regionalistički pokreti u Srbiji postoje, negde snažniji, a negde manje izraženi". U izjavi "Dnevniku" on je napomenuo da je u pomenutom ustavnom modelu predviđena mogućnost formiranja novih autonomija, među kojima bi se mogla naći i Šumadija, ali "pod uslovom da za to postoji relevantan interes građana te regije, i ako se zadovolje ustavne pretpostavke, među kojima su referendum i mogućnost samofinansiranja autonomije".
- Osnovni problem decentralizacije u Srbiji jeste u tome što je to sistemsko pitanje do sad uvek imalo političku pozadinu. Tako je politički rezon bio presudan i prilikom utvrđivanja određenih oblika decentralizacije u Ustavu iz 1974. godine, ali i u Ustavu donetom 1990. godine - naveo je Čiplić. On je napomenuo da danas tom pitanju treba pristupiti na drugačiji način, odnosno u skladu sa principima vertikalne organizacije moderne države kakvu razvija Evropska unija.
- Evropska unija svojim članicama nameće model decentralizacije koji će svi morati da usvoje u određenom vremenskom periodu. Imajući u vidu tu činjenicu, ali i naša iskustva sa dosadašnjim modelima teritorijalne organizacije, kao i to da postoje neki delovi Srbije koji nikad nisu imali neki oblik autonomije, potrebno je da se u periodu od usvajanja novog ustava do ulaska u EU, Srbija prilagodi tim evropskim zahtevima, a to znači premrežavanje cele Srbije raznim oblicima teritorijalne autonomije - naveo je Čiplić.

Prema njegovim rečima, inicijativa o formiranju regije Šumadija pokrenuta je nakon preporuke koje su nadležni u kragujevačkoj skupštini dobili od predstavnika Evropske unije da će sredstva za realizaciju projekata dobiti lakše ukoliko su projekti bitni za region. On je naveo i da je kragujevačka skupština, kao nosilac ovog projekta, dobila saglasnost predstavnika opština Rača, Batočina, Topola i Rekovac, te da se još čekaju odluke opštinskih vlasti u Aranđelovcu, Lapovu i Kniću.
Lider koalicije Šumadija Branislav Kovačević, koji je u prethodnim godinama bio gotovo usamljeni zagovornik formiranja šumadijske regije, u izjavi našem listu ocenjuje da najnoviju inicijativa gradskog parlamenta u Kragujevcu, iako, kako je naveo, u njemu većinu tvore SPO, DSS i još neke manje stranke - ne treba nikog da iznenađuje, jer "lokalni odbori tih stranaka nikad nisu ni bili protivnici ideje regionalizma".
- Problem je u tome što do sada nisu smeli ili mogli da to javno saopšte, a zbog stavova stranačkih centrala. Sad kad su se otrgli uticaju centrala, kao na primer lokalni odbor SPO-a, mogu da deluju otvorenije. Lično me raduje pokretanje takve inicijative i voleo bih da je ona iskrena. Međutim, zbog nekih izjava lokalnih čelnika o tome kako Šumadija treba da dobije samo ekonomsku, ali ne i političku samostalnost, imam utisak da se ovde ideja regionalizma i autonomije zapravo ne razume - rekao je Kovačević.
Dodao je da "ne bi bilo dobro da se zbog nerazumevanja ideje regionalizma ta priča iskompromituje", te da lokalni zvaničnici u Kragujevcu paralelno s ovom inicijativom morali i u svojim strankama izdejstvovati da se u novi ustav Srbije ugrade rešenja koja će omogućiti regionalizaciju Srbije po evropskim standardima.
Inicijativu kragujevačke skupštine pozdravio je i predsednik vojvođanskog parlamenta Bojan Kostreš, navodeći da je ideja regionalizma osnova evropske demokratije. On je u izjavi našem listu podsetio i da vojvođanske regionalističke stranke već godinama ukazuju na potrebu regionalizacije Srbije.
- Signali iz Kragujevca su pozitivni jer mogu samo pospešiti evropski put Srbije. Formiranje regiona u Srbiji doprineće i demokratizaciji same Srbije, dok će, s druge strane, decentralizacija omogućiti građanima da na kvalitetniji i jednostavniji način rešavaju određene probleme - ocenio je Kostreš.
On je izrazio nadu da će aktuelni ustavopisci u Beogradu uvažiti takve zahteve i da će u novom ustavu Srbije, pored autonomija Vojvodine i Kosova i Metohije, biti omogućeno obrazovanje još nekoliko regija, među kojima je naveo Šumadiju, jugoistočnu Srbiju, Sandžak i Timočku regiju i grad Beograd.

B. Dragović Savićhttp://www.dnevnik.co.yu/arhiva/28-01-2005/Strane/politika.htm


dostęp: 1 sierpnia 2006