Prvi Zakon o zaštiti nacionalnih manjina |
Tolerancija -šira od evropske
U sredinama gde postotak pripadnika nacionalnih manjina dostiže 15 procenata predviđa se obrazovanje i javno informisanje na maternjem jeziku , sloboda upotrebe nacionalnih simbola i znamenja. Zakon omogućava upisivanje imena u lična dokumenta prema pravopisu i jeziku pripadniika nacionalne manjine, a u cilju delotvornog učešća u vlasti predviđeno je osnivanje nacionalnih saveta. Zaštita prava nacionalnih manjina omogućava se i sudskom postupku
AIM,Beograd,13.3.2002.
Srbiju od početka popisa stanovništva deli oko dve nedelje , a državna TV je napravila intervju s romskom obitelji Burić, koja je izjavila da će se prvi puta izjasniti kao Romi. Burići su visoko obrazovani, imaju dve kćerke i dobro su situirani, ali dosad je kod njih izjašnjavanje kao pripadnika Roma izazivalo sram. Šta se to desilo da je on sada nestao. Da li je tome pridonela promena režima u Srbiji ili tek usvojeni Zakon o zaštiti nacionalnih manjina u saveznom parlamentu, koji Rome svrstava u priznate nacionalnosti.
Prema postojćem Ustavu država priznaje i jamči prava nacionalnim manjinama, ali je ustavna odredba u praksi svedena na izlizano deklarativno opredeljenje s kojim su vlasti dokazivale da prema manjinama nema diskriminacije. U stvarnosti su njihova prava ostvarivana voluntaristički, pogotovo prema Romima čije je ime služilo kao zamena za uvredu. Cigani, kako u svakodnevnom životu zovu Rome, ima pogrdan prizvuk i to je mogući razlog što se spomenuta porodica stidela svog nacionalnog pripadništva.
Vlast se uglavnom ignorantski odnosila prema ustavnim proklamacijama, a kada bi se manjinska nacionalna zajednica usudila da se, u ostvarivanju prava, pozove na Ustav bila je još više izložena pritiscima i često optuživana da želi da potkopa interese većinske nacije. Odnos vlasti prema manjinama nazvan je crnom rupom, jer ako su pitomi kao jagnjad nije ih se ni premićivalo, a kada bi podizali glas izlagani su, u najblažoj varijanti, ignorisanju. Postoje i izuzeci, ali oni služe, pre svega vlastima, da zamaskiraju probleme nacionalnih manjina nego da im svesrdno pomognu.
Zakon o nacionalnim manjinama prošao je u saveznom parlamentu glatko i uz blagoslov, barem na rečima, kao nijedan drugi propis. Zadovoljstvo nije krila nova vlast, a ni opozicija. Prvi zato što ovim Zakonom ispunjvaju jednu od obaveza za prijem u Savet Evrope, a drugi su s ponosom ukazivali da je Ustav koji je njihovo delo omogućio pojavljivanje prvenca, ali i zbog toga što im je prihvaćeno sedam amandmana.
Sam Zakon, pored proklamacije jednakosti pripadnika nacionalnih manjina s većinskom nacijom, propisuje zabranu diskriminacije, te preduzimanje posebnih mera za njihovu afirmaciju. U sredinama gde postotak pripadnika nacionalnih manjina dostiže 15 procenata predviđa se obrazovanje na maternjem jeziku u osnovnim i srednjim školama, te njihovo učešće u izradi nastavnih programa, kao i javno informisanje na svom jeziku, slobodu upotrebe nacionalnih simbola i znamenja. Zakon omogućava upisivanje imena u lična dokumenta prema pravopisu i jeziku pripadniika nacionalne manjine, a u cilju delotvornog učešća u vlasti predviđeno je osnivanje nacionalnih saveta. Zaštita prava nacionalnih manjina omogućava se u ustavnom i sudskom postupku.
Zakonodavac je s posebnim zadovoljstvom naglasio da je ovim propisom probio okvire zaštite koje propisuje Savet Evrope, tako što je pored individualnih nacionalnih prava zaštitom obuhvatio u kolektivna prava. Da li je to sretno odabran razlog za hvalisanje, jer su građani pokriveni kolektivnim zaštitnim kišobranom vrlo često bili onemogućavani u ostvarivanju individualnih prava. Iskustva iz komunističkih i fašističkih vremena govore da su se pod firmom kolektivne zaštite grubo narušavala individualna ljudska prava, koja predstavljaju izvorno i temeljno pravo za sve drugo.
Srbija u Evropi zauzima visoko peto mesto po brojnosti pripadnika nacionalnih manjina , koje prema rezultatima poslednjeg popisa čine trećinu ukupnog stanovništva. Poznati glumac Ljuba Tadić smatra da Srbija spada u netoleratnu sredinu ,pa je to verovatno razlog što je na državnoj TV povedena kampanja spotovima čiji za cilj da tolerencija dobije pravo građanstva.
U miljeu u kojem su, gledano pojedinačno, neki prema drugim nacionalnostima pokazivali naklonost, ne praveći između sebe i njih razliku, postoje brojni primeri da je isticanje simbola nacionalne pripadnosti izazivalo isto što i svrab po koži. Mnogi smatraju da je najveću ulogu u raspadu bivše SFRJ odigrala međunacionalna netrpeljivost, koja je do strane vladajućih krugova još više raspirivana govorom mržnje preko medija pod njihovom kontrolom.
Zakon, na kojeg se dugo čekalo je napokon usvojen, a ostaje da se u stvarnosti potvrdi da su njime stvoreni uslovi za uklanjanje crne rupe u međunacionalnim odnosima. Jer, ako i ovaj propis, poput Ustava, bude samo deklarativno slovo na papiru ovi prostori bi mogli i dalje da ostanu potencijalno bure baruta.
Ratomir Petković (AIM)
www.aimpress.ch
|
|